Последњих дана, Фондација Кавчић у јавности се представља као главни подржавалац наставника у Србији, позивајући дијаспору да уплаћује новац за наставнике којима су умањене плате због штрајка. На први поглед, ово делује као племенита акција. Али, да ли се заиста ради о чистој подршци наставницима или о добро осмишљеном систему који омогућава избегавање пореза и личну промоцију?
Ово није први пут да Фондација Кавчић користи образовање као средство за сопствену корист. Најбољи пример за то је Српска наставничка награда „Просветитељ“, коју сам лично иницирала, осмислила и реализовала, а која је на крају, без признања мог ауторства, постала њихов пројекат.
Како је могуће да се ово догодило?
Како је могуће да неко ко се судски борио за признавање интелектуалне својине у Америци и ко је добио огромну одштету за свој патент, не уважава и не цени интелектуалну својину других? Како је могуће да је оно за шта се он правно изборио у САД постало нешто што је потпуно занемарено када су у питању туђе идеје и ауторска дела у Србији?
Овај текст није само о мом искуству. Ово је прича о томе како су многи у Србији насели на имиџ „спасилаца образовања“ и како сам и сама веровала у ту причу – све док нисам схватила праве намере.
Истина коју више не могу да ћутим
Када сам иницирала и осмислила Српску наставничку награду „Просветитељ“, моја визија је била јасна – желела сам да српска наставничка заједница добије признање које заслужује. Са пуно ентузијазма, рада и посвећености, креирала сам концепт награде од почетка до краја – од самог назива, преко критеријума, процеса вредновања, до сваке речи која се налазила на званичном сајту.
Фондација Кавчић је прихватила моју иницијативу, дала ми одрешене руке да све креирам, припремим и организујем. До августа 2023. године Алек Кавчић је у више јавних изјава потврђивао да је награда „Просветитељ“ моја идеја, да сам ја њен иницијатор и аутор.
Међутим, након тога је са званичног сајта обрисано моје име и сви подаци везани за мој допринос, укључујући и већину медијских наступа у којима сам промовисала награду, залажући свој деценијски интегритет и ауторитет у наставничкој заједници, не само Србије, него и региона. Оно што додатно забрињава јесте чињеница да је Фондација од ове године покренула исту награду и у Црној Гори, што значи да се моја интелектуална својина користи без мог пристанка у две државе, а да не помињем збуњеност наставничке заједнице у обе државе који ми се свакодневно обраћају на ову тему.

Промена чланова жирија током процеса такмичења
На приложеној фотографији са Летње школе изузетности, једне од фаза такмичења у оквиру „Просветитеља“, налазе се чланови жирија и ја. Ово је био тим посвећених стручњака који су веровали у интегритет и значај награде.
Састав жирија за 2024:
Ана Благданић, ученица | Ана Манојловић, водитељка и уредница Београдске хронике | др Елизабета Каралић, Завод за вредновање образовања и васпитања | др Ана Пешикан, редовни професор Филозофског и Хемијског факултета | др Ива Драшкић, декан и редовни професор Филолошког факултета | др Александар Бауцал, редовни професор Филозофског факултета | др Тијана Продановић, ванредни професор Природно-математичког факултета | Борко Петровић, наставник из Параћина | Зоран Милојевић, директор Образовно креативног центра| Тања Петернек Алексић, аутор и водитељ ТВ емисије ТВ лица, као сав нормалан свет | Жељана Радојичић Лукић, председница Жирија
Од једанаест чланова жирија, чак осморо се повукло, оставивши само троје који су остали у саставу. Неколицина се повукла из рада жирија, чак и ја као председница жирија, још од августа до октобра, када је и проглашен Просветитељ 2024, уз присуство око троје чланова жирија на самој свечаној додели.
Истовремено, Почасни жири је у 2024. бројао шест чланова, међу којима су били: проф. др Владимир Бумбаширевић, академик, редовни члан САНУ | проф. др Иван Ивић, члан Одбора за образовање САНУ | Љубица Гојгић, уредник и водитељ емисије Прави угао на РТВ | Снежана Радојичић, писац и светски путник – Циклономад | Јелена Дракулић Петровић, генерални директор Рингијер Србија | Зоран Мошорински, генерални директор Политике А.Д. Након ових дешавања, у Почасном жирију за 2025. остало је само двоје чланова.
Јавно оспоравам коришћење назива „Просветитељ“ и „Prosvjetitelj“
Овим путем јавно оспоравам право Фондације Кавчић да користи назив „Просветитељ“ за Српску наставничку награду и „Prosvjetitelj“ за црногорску награду, све док моје име не буде јасно истакнуто на њиховим сајтовима као аутора назива и концепта награде.
Уколико то не учине, сматраћу да настављају са бесправним коришћењем моје интелектуалне својине, како у Србији, тако и у Црној Гори, и задржавам право да предузмем одговарајуће правне кораке у циљу заштите свог ауторства.
Политичке амбиције и морална одговорност
Да ли је прихватљиво да неко ко се јавно представља као добротвор користи механизме за оптимизацију пореза, присваја туђе ауторске идеје и води нетранспарентне финансијске токове, а да истовремено остане неспорно признат као морални ауторитет у образовању?
Како је могуће да се једна особа у Америци успешно изборила за признавање сопствене интелектуалне својине и огромну одштету, док у Србији и Црној Гори користи идеје других без признања њиховог ауторства?
Грађани имају право да знају истину. Наставници имају право да буду подржани искрено, а не прорачунато. Србија има право да се брани од лицемерја које јој се намеће као доброчинство.
Шта ова прича заиста открива?
Ово није само моја борба, већ питање које се тиче свих који стварају, раде и дају свој допринос друштву. Ако данас ћутимо пред неправдом, сутра ће се исто догодити неком другом. Позивам све колеге, просветне раднике, интелектуалце и грађане да се запитају – да ли ћемо дозволити да се рад, знање и интегритет вреднују само када то некоме одговара? Време је да станемо у заштиту ауторства, правде и професионалне части!
Овај случај поставља озбиљно питање – да ли је Фондација Кавчић заиста добротворна организација или је добро осмишљен механизам за личну промоцију и финансијску корист?
Наставници, родитељи и донатори имају право да знају ко заиста стоји иза хуманитарних иницијатива. Важно је постављати питања и захтевати транспарентност, како пројекта "Бесплатни уџбеници", тако и пројекта "Просветитељ".
Жељана Радојичић Лукић
Експерт за образовање | Писац за децу | Аутор методологије „Срећно учење“
Финалиста награде Global Teacher Prize | Добитница Светосавске награде | Најбољи едукатор Србије
Амбасадор Varkey фондације | Оснивач Чаробног села
✉️ Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. | Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
🌍 www.carobnoselo.edu.rs