Prosvetitelj je onaj koji je hrabar, koji donosi promenu, koji misli drugačije, koji čini sve iz petnih žila da njegovi đaci u njegovoj učionici budu srećni, da roditelji koji dolaze na otvorena vrata odu zadovoljni – ne zato što je on detetu dao peticu, nego zato što je umeo da im argumentovano objasni zašto njihovo dete ima dvojku.

U svetu gde je kompromis postao pravilo, a osrednjost vrlina, zaboravljamo da je život mnogo više od puke egzistencije. Život je putovanje u kojem ne bi trebalo da se zadovoljavamo prosečnim rešenjima i prihvatamo ono što nam se servira kao jedina opcija. Naša suština kao ljudi leži u našoj sposobnosti da se suprotstavimo, da razmišljamo kritički, da se borimo za ono što verujemo da je istinito i pravedno. Ovo nije samo stvar ličnog izbora – ovo je stvar odgovornosti koju imamo prema sebi i prema onima koji dolaze nakon nas, naročito u Srbiji, gde je obrazovanje osnova opstanka i napretka našeg društva.

U društvu koje podstiče konformizam, pravi heroji su oni koji odbijaju da se uklope. Oni koji, uprkos pritiscima, odbijaju da pristanu na manje od onoga što duboko u sebi znaju da je ispravno. Ovi heroji su prosvetitelji, ljudi koji svojom hrabrošću i odlučnošću donose promene u svetu oko sebe. Prosvetitelj je onaj koji se ne boji da misli drugačije, koji se ne povlači pred izazovima, već ih prihvata kao prilike za rast i razvoj. U srpskom obrazovanju, koje se suočava sa brojnim izazovima, takva hrabrost je od neprocenjive vrednosti.

Ta hrabrost nije samo stvar lične snage – to je moralni imperativ. Ako smo zaista odgovorni prema sebi i prema onima koje učimo, moramo pokazati kako se živi sa integritetom. Ne možemo naučiti svoje đake kritičkom mišljenju ako sami nismo spremni da kritički promišljamo. To znači da ne smemo prihvatati sve što nam se servira – bilo da je to loš televizijski program, površne knjige, ili, što je još gore, potpuno odsustvo čitanja. Ne možemo verovati svemu što nam mediji plasiraju i slepo slediti ono čime drugi manipulišu.

Uzevši u obzir ovu stvarnost, moramo biti svesni da živimo u vremenu kada je ćutanje često jednostavniji izbor. Ali taj izbor ima cenu – gubitak integriteta, i nas samih i društva u celini. Kritičko mišljenje nije samo intelektualna vežba; ono je dužnost svakog odgovornog čoveka, a naročito prosvetitelja u Srbiji.

Kako možemo očekivati da naši učenici postanu misleći ljudi ako im sami ne pokazujemo kako se razlikuje istina od laži, kako se odupire manipulaciji i kako se stoji na strani pravde? Naša suština nije u pukom ispunjavanju unapred skrojenog kurikuluma, već u njegovoj nadogradnji po svim šavovima gde osetimo da nas steže i ograničava. Kurikulumi, strogi programi i gomila pedagoške administracije često stvaraju okvire koji nas više vezuju nego što nam pružaju krila. Oni mogu biti toliko ispunjeni standardima i propisima da nam preostaje malo prostora za inspiraciju, kreativnost i istinski rad sa učenicima. Umesto da nastavnici budu slobodni da uče i inspirišu, oni se svakodnevno bore sa birokratskim teretom koji opterećuje njihova pleća, blokira ih i podstiče na odustajanje.

Ali suština obrazovanja nije u tome da se držimo zadatog okvira po svaku cenu. Naš posao je da preispitujemo te okvire, da ih prilagođavamo i širimo kada god osetimo da oni ne služe najboljem interesu naših učenika. Nastavnici moraju imati hrabrost da odstupe od striktnih programa kada je to potrebno, da svojim učenicima ponude više od onoga što je propisano, da ih uče da razmišljaju kritički, da postavljaju pitanja i da se bore za svoje ideale.

Smanjenje nameta i vraćanje fokusa na suštinu obrazovanja – na misleće ljude, na stvaranje, na pedagogiju sreće, na inspiraciju – to je put koji nas vodi ka pravom prosvetiteljstvu. U svetu koji nas gura u kalupe i zahteva od nas da sledimo unapred zadate puteve, naš zadatak je da probijemo te granice i pokažemo da je moguće nešto više. Nastavnici nisu samo prenosioci znanja; oni su graditelji budućnosti, i zato moramo stalno težiti tome da se oslobodimo tereta koji nas sputava i da omogućimo svojim učenicima da polete.

Očuvanje integriteta nije samo lična odgovornost, već kolektivna obaveza. Moramo biti odvažni da kažemo „ne“ svima koji pokušavaju da nas potcene, diskriminišu, ucene ili manipulišu na bilo koji način. Ne smemo dozvoliti da nas strah od gubitka posla ili pozicije spreči da se borimo za istinu i pravdu. Ako ćutimo i pristajemo na nepravdu, izdajemo i sebe i one kojima smo dužni da budemo primer. Na nama je da prijavimo nepravde, da govorimo o njima javno, čak i po cenu da izgubimo sve – jer to je dužnost Prosvetitelja.

Naši učenici uče od nas ne samo iz knjiga, već i iz našeg ponašanja, našeg stava i načina na koji se borimo za svoj integritet. Ako im pokažemo da je u redu ćutati pred nepravdom, šta im poručujemo o njihovom sopstvenom integritetu? Ako mi nismo spremni da zaštitimo svoje dostojanstvo i govorimo istinu, kako možemo očekivati da će oni to činiti kada se suoče sa istim izazovima? Moramo učiti naše đake da uvek budu na strani onoga ko kotrlja kamen uz brdo i da se nikada više ne desi da navijamo za kamen, umesto za čoveka. Zato moramo biti uzor i pokazati im da je očuvanje integriteta iznad svega, čak i kada to znači suočavanje sa najvećim rizicima.

Hrabrost da se govori i deluje u skladu sa svojim uverenjima je retkost u današnjem svetu. Ali upravo ta hrabrost je ono što nas izdvaja. Odgovornost Prosvetitelja je da uvek preispituje, da razmišlja svojom glavom i da bude primer svojim učenicima u tome kako se boriti za istinu. Ako se zadovoljimo osrednjim, ako pristanemo na ćutanje, izdajemo ne samo sebe, već i budućnost srpskog obrazovanja i naših učenika.

Ovo nije samo moj poziv nastavnicima – ovo je poziv svima koji veruju u vrednosti koje su iznad svakodnevnih kompromisa. Ako budemo hrabri da stanemo na stranu istine i pravde, bez obzira na cenu, tada će naša uloga u ovom svetu dobiti pravi smisao. Srbiji su potrebni Prosvetitelji – više nego ikad.

Ovde možete pogledati klip mog gostovanja koji me i podstakao da pišem na ovu temu.

 Prosvetitelji su više od običnih učitelja. Oni su lučonoše koje osvetljavaju put novim generacijama. I zato, hvala svima vama koji svakodnevno činite sve što je u vašoj moći da naše učionice budu mesta srećnog učenja i vrlina.

Ovde je LINK gde možete pogledati ko su kandidati za titulu „Prosvetitelj“ 2024.

Željana Radojičić Lukić, učiteljica i pisac za decu